Protiv sjevernog vjetra!?

Ehh ovako, neki da ja otišla u biblioteku da vratim knjige koje sam digla za sestru i prijateljicu, i bez namjere da dignem još neke, jer sam fkt ostala bez ideje šta bih to mogla čitati.

Međutim već unutra dok me "čiko" pitao da li samo vraćam ili?? nekako mi bi neugodno da kažem neću dizati ništa, nego rekoh idem ja potražiti nešto za sebe.

Razgledala, i razgledala, ali niša me nije mamilo, a ja inače volim da se zakačim za neki naslov, dopustim mu da me privuče, da mi kaže uzmii mene, uzmi mene, ee onda lijepo uzmem tu knjigu sa police pročitam ukratko o čemu se radi, te odlučim "vodim li je kući ili ne"...

I tako sam hodala, i već me "muka spopala", nisam htjela da bibliotekar dođe nuditi svoju pomoć, jer onda to nije to - obično tad " preko volje" uzmem neku knjigu, desi se i da mi se svidi, ali neka, ja volim sama birati, a i ne volim kad mi neko visi za vratom.... Grrrr

I tako ugledam ovu knjigu:

                               




Ovaj naslov sam već prije vidjela, ali nikad nisam odlučila da uzmem knjigu u ruke i pročitam je, te sam ovaj put odlučila da joj pružim šansu, naravno okrenem knjigu da vidim o čemu se uopće radi, i pročitam slijedeće:

Slučajan susret u bespuću internetske galaksije povezat će Emmu Rothner i Lea Leikea. Emma želi otkazati pretplatu časopisa nakladničke kuće "Like" ali greškom šalje mail na privatnu Leovu adresu. Banalna omaška dovest će do vatrometa visprenih ljubavnih dijaloga, profinjene verbalne erotike koja pretvara internetsku mrežu u medij jezične strasti.
Hoće li se dvoje potpunih stranaca ikada sresti. Hoće li platonska veza završiti u preljubu? ili...


I eto mene baš zaintrigiralo sve to, od upoznavanja, preko dijaloga, pa sve do toga da li će se oni sresti, pa kud ćeš napetije??


- Danas sam "uhvatila" vremena, pa sam sjela da čitam knjigu - i nisam se nikako od nje odvojila, sve dok nisam pročitala zadnju 221. stranicu.
Zaista je toliko napet roman, mami vas da okrećete stranicu za stranicu, ne da vam da podignete pogleda, nego samo čitate, čitate, i čitate...

I slažem se sa kritikama ovo je zaista jedan neobičan i duhovit roman, te duhovita verzija epistolarnog romana u informatičko doba...

... nakon što sam pročitala roman, doznala kraj ( a vama ga neću reći) - nisam znala šta bih rekla, da sam ga ja pisala da li bih ga završila na taj način ili na ovaj isti, kako ga je završio Glattauer...

Ili možda ga nije trebao ni završiti, možda je trebao ostaviti sve karte otvorene, pa da mi sami sebi u glavi smislimo kraj ... ili da ostavi mjesta za nastavak..

Sve su svemu nisam još baš u potpunosti sigurna da li me roman oduševio ili razočarao - ali vam jedno mogu reći totalno neobičan roman, napisan je baš tako kao da čitamo mailove, iznad ko šalje, predmet maila, vrijeme, i onda se osjećate kao da zaista čitate nečiju intimu, pa se na tren posramite, ali onda vas opet nešto vuče da čitate, i saznate šta će se desiti sa "virtuelnim ljubavnicima"

Eto drage moje predlažem vam ovu knjigu, da ne kažete da uvijek pričam o historijskim romanima - volim ja zaviriti u skoro sve žanrove, osim naučne fantastike rrrr 

I imam pitanja za vas: Šta biste vi uradile da dobijete mail od nekoga nepoznatog, da li biste odgovorile na taj mail ili čak se dopisivale,  da li biste se usudile ispričati svoju intimu nekome koga niste nikada vidjele ( a možda i nećete) da li biste  žrtvovale svoj stvarni svijet, za nekoga ( ako bi vas zaintrigirao pisanjem)?? ...i da li biste se ikada našli oči u oči s tom osobom (znajući da postoji šansa da vas sve to debelo razočara) - a i ne mora???