"Doctor's" bag and new shoes

Aj aj jupi jupi jej!!!! :))) - kad ovo "pjevam" ( od dragosti) sjetim se kako sam samo strašila mačku od momka, hahaha jadna, skoro je mogla riknuti, fras ovo - ono, sorry Kiki...

Nego zašto sam happy, ah čuj zašto - opet sam pronašla nešto za sebe u second handu :)
Prije nego vam pokažem, evo par slika moga outfita - i moje male doktorske torbe. Ova torba je jakoooo jako stara, i bila je nekad u vlasništvu moje majke (nane ili bake).
Sjećam se još kao mala uvijek bih viđala ovu torbu, ona je u njoj držala dokumente, lijekove i sl. ali tad mi je bila simpatična, ali nisam imala želju da je nosim, a danas je jakoooooo volim, prvo jer mi je to uspomena na nju, a drugo jer je tako simpatična. Imam još jednu doktorsku torbu, ali veliku, mislim da sam je pokazala u jednom od prošlih postova, a ta mi je uspomena na tetku, i ove dvije torbe zaista imaju posebno značenje za mene - i posebno mjesto u mojoj sobi :) :)

Uspjela sam nagovoriti sestru da se uslika, da stavim koju njenu sliku na blog - napredak!

Misty - mislim da si spomenula ove tufnice, u komentaru u prošlom ili pretprošlom postu! - To je ta suknja!!! :)

Eh sad, u današnjem pohodu, sam pronašla ove lakne sandale s platformom - baš su mi uljepšale dan :)

Eto toliko do mene za danas, idem sad da uživam u vašim postovima :) Ugodan vikend želim :)

I da imam pitanje za vas - vidim da mi se povećava broj sljedbenika, ali mi uopće ne pokaže ko me to prati, zaštooooooooo?

Second hand! YES OR NO???

Mislim da svi koji prate moj blog ili koji me poznaju - znaju da ja jako volim kupovati po second hand prodavnicama. - kao mala to nisam voljela, jer sam mislila da je to sramota, jer moje prijateljice i njihove mame tamo nisu kupovale ( tako one kažu) i uvijek su nekako sa zgražanjem spominjale second hand, dok su moja mama i tetka uvijek voljele otići tamo.

I tako s vremenom, kako se moj stil mijenjao, i kako mi se sve manje i manje sviđalo ono što dolazi u naše butike ( ne kažem da to nije lijepo) mnogo toga sam i sama u buticima kupila nego mi se nije sviđalo to što svaki drugi butik nabavlja na istim mjestima, i to istu odjeću, razlika bi bila ponekad u bojama i naravno u cijenama, a onda bi cijeli grad imao isto. I tako sam ja počela "zalaziti" u second hand prodavnice, gdje bih mogla pronaći sve i svašta. Tamo nije bitno šta se navodno kod nas nosi, i znate kad nađete nešto da su male šanse i to jako male da će pola grada to imati.
-  U second handu mogu provesti pola dana bez da mi neko diše za vratom, ispituje me šta ćeš, šta ćeš, šta trebaš, ili da mi nameće svoje mišljenje, kao što se zna dešavati u butiku, operu te pričom ovo je TAKO MODERNO MORAŠ TO IMATI. - Who cares???

... Ali opet danas kad kažem da sam kupila nešto u sh - ljudi me pogledaju onako kao ok, ali misli u sebi fuuj!

i onda mi nije nikako jasno, navodno ne žele kupovati u sh, jer je to nošena roba, ali će kupiti nešto na buvljaku ili u vintage shopu??? kao eto tamo su samo za njih skicirali haljinu i na brzinu je sašili - nova novcata.

Očito ne znaju da je ta roba koja dolazi u sh sva oprana, a opet kad dođeš kući logično je da ćeš je opet oprati - što moja mama voli reći voda sve opere ( a još danas imamo deterdžent, pa omekšivač, ala luksuza)

Isto kao i kad kupimo odjeću u butiku, trebamo je oprati, svako je dirao, probavao, ko zna, je li ta osoba oprala ruke ( ko zna šta je dirala) ili da li se okupala...a ja lično znam za neke butike gdje posuđuju robu, operu, i vrate na štender, ili od stajanja se isprlja, pa se to pere, ispira i sl. - Znači skoro na isto dođe.

Ali nekima puno više znači KUPILA SAM U BUTIKU! jer to može značiti da su platili 100KM, a u sh je "sve jeftino" - a ne znaju da tamo nekad zna biti skuplje robe nego u butiku, i da tamo možemo naići na nešto vrlo kvalitetno, originalno i unikatno.

... I što oni u butiku kupe jednu stvar, ja ih u sh kupim 5 ili više, oni onda moraju tu jednu maziti i paziti, i ne mogu svaki dan nositi, ja imam na izbor, da kombinujem, mijenjam - ako isprljam da se ne može oprati ne moram 1625620 dana plakati, nego bacim u smeće :)))

Ovo je samo dio mojih krpica - mnoge od njih su kupljene upravo u sh, ili naručene na netu iz raznih shopova koji prodaju upravo takvu odjeću.

Zaista sam pronašla svašta kaputa, sakoa, jaknica, košulja, marama, haljina....obuće, torbica - pitam se koliko bi mi samo para trebalo da sam to sve morala kupiti u buticima.

 Dio torbica koje sam pronašla!!!

Danas isto išla malo u sh, to na mene djeluje totalno relaksirajuće, ja se zabucam, ni brige ni pameti, malo se ispričam sa tetama koje tamo rade, ubijem vrijeme - a nađem dosta stvarčica koje mi uljepšaju dan :)

Danas sam pronašla:

1. Ove cipelice sa punom petom, tako su lagane i udobne - jedva čekam da ih prošetam

2. Ovu suknju sa faldama, cvijeeeećeeeee :)))

3. I košuljicu sa ovim ludim printom - woo - hoo budem je pokazala u nekom od narednih postova :)

I još jedne sandalice, koje nisam uslikala, ali eto - ostaju i one za neki drugi post.

Znam da mnoge od vas kupuju u second handu, pa me zanima, kako vaša okolina, prijatelji, bitni i nebitni reaguju na to kad kažete gdje ste kupili odjeću, obuću, torbu i sl.?????

Meni najjače bude kad neko priđe i kaže: Ajjjjjj kako je divno ( nebitno sad šta) i onda naravno slijedi pitanje, A GDJE SI TO KUPILA, kez od uha do uha, i kažem u second handu, i onda odjednom faca se izobliči, kao da sam rekla da je sutra sudnji dan  grrrrrrrrrrr - a od takvih ne možeš ponekad ni naći robu. Ccccc vidim ja sve!!! ^^

Goin' where the wind blows :)

Lijep pozdrav drage/i moje/i!!!!

Ne znam kako je kod vas danas bilo, ali u Bihaću je bilo jakooooo hladno, tako da sam se današ pošteno smrzla ( iako sam ja ona koja voli i dobro podnosi hladnoću), ali uhvatilo me nespremnu.
 U jutro sam dogovorila s prijateljicama kafu (čitaj čaj), kad sam pogledala kroz prozor, vidim vani predivno vrijeme, sunčano, ljudi "lagano obučeni" i tako i ja, obučem haljinu koju sam vam pokazala ovdje, preko džemperak, i prisjedne mi.

Prije nego nastavim priču, ovo ja na slici prvo se divim vremenu, pa onda se ogledala, i sa sretna krenula van hahahahaha

.... A onooo... vani pušeeeeeeeee užasno, a moja haljina dva velika izreza ima ( a nisam ni znala) i naprijed nema do kraja suknje dugmad, pa je i to kao neki izrez, a na to sve obukla sam štrample boje kože... Počela se dizati haljina ne znam gdje bih s njom...

I nekako uspjela sam ja "doguzati" do mjesta gdje smo se dogovorile naći. Čim je jedna od njih došla počele smo kukati kako je hladnoo - svi se ravnali prema onome što vide kroz prozor, a ni na kraj pameti da iziđemo na balkon ili prozor i provjerimo situaciju - aliii ne greškama se uči!!!

Čim smo se smjestile u kafić - odahnule smo, bile na toplom, nije puhalo i milina, alii kasnije počinje problem. Morala sam otići do bankomata, a da bih došla trebam preći most. :/ I hajde dok sam išla vjetar je puhao u mene, pa mi je haljinu zalijepio za noge, i sve je prošlo OK, ali kad sam se vraćala, druga priča. Puše vjetar, a ja ovako:

Hahahaha hajde dobro nije se baš toliko digla haljina ( hvala Bogu) i nije niko  stajao pored mene, ali mi je neki čiko svirnuo grrrr - došlo mi da mu kažem NE SJEDAJ MI NA MUKU!

Imala sam osjećaj da da mi cijela vječnost treba da pređem most i ne pamtim kad sam s više nestrpljenja čekala da ga pređem. Okrenula glavu, kao divim se Uni, neću da gledam u auta, jer bih vidjela da mi se smiju ili me sažaljevaju, haha ali možda su se divili tim batakovima hmmm
I onda sam napokon došla do parka, i laknulo mi, manje je puhalo, ali sam i dalje bila na oprezu :)))
Odlučila sam da ću ovo haljinu idući put obući kad bude 246646 stepeni, i kad se zrak uopće ne bude kretao....a možda je iz inata obučem kad bude puhalo i zapjevam:

Nikad se ne zna :)))

xx

Have I been here before!?

Evo da napišem jedan post prije nego što zaspem - baš, baš, baš sam umorna. Jučer sam cijeli dan s mamom čistila ( proljetna generalka ovo - ono)  - opereš prozore, a kiša ih zalije, ah ta sreća.... I opet danas ustala rano, obaveza svakakvih imala - i sad mi oči na pola dvanaest, ali izdržat ću već nekako, a i vidjela sam da ima dostaaa vaših postova, i to zanimljivih, pa valja to pročitati.

Jutro ljudi započnu kafom, ali ja ne, kod mene je IN sada samo zeleni čaj, skužila sam da mi kafa više nikako ne paše, pa je i izbjegavam, a i neki dan sam popila šolju bijele kafe ( a ja inače pijem samo crnu) i to sa domaćim mlijekom, koje je bilo toliko jako, da je malo nedostajalo da "dušu ispovraćam" tako da sam definitivno raskrstila sa kafom -  sad mi se i gadi!
Hvala teto na mlijeku od ne sumnjam divne krave! Živjele vi meni!

Živjeli! Ipak je ovo šolja za 5 hahaha

Mada nekima ni kafa ne bi pomogla da se razbude:

Ali je ipak malo provirio :)

I taman krenuo da zijevne, a čudna mašinica blicnula

I tako mene i sestru baš u parku zaustavi jedan čikica i počne ovako:

Mojoj sestri - hejjj mogu li te nešto pitati??
A ja sam taman pokušala pobjeći, i začula i ti sačekaj da i tebe pitam, i ja stanem.
I onda on počne: mogu li vas nešto pitati, ali nemojte galamiti, ako budete galamile ja ću da umrem, ja imam slabo srce, i onda mu mi kažemo pitajte, i on još tri puta ponovi isto, nemojte galamiti, umrijet ću imam slabo srce. Grrr mene već nervoza uhvatila - rekoh čiko svi ćemo umrijeti, i on opet po svome. A svaku put kad se pomjeri u džepu mu zveckaju pare, i onda on ruku stavi u džep da to malo zataška.
Vidim ja sestra se uznervozila, kaže mu: A de više pitaaj!!!! - I onda on kaže daj mi 20 feninga....
Dear God - mogao si odmah bez popratne ceremonije tražiti 20 feninga, ali eto zašto jednostavno kad može komplikovano.

                                                    Suknja, majica, džemperak, cipele, torba  - Second Hand
                                                                   ILITI OD GLAVE DO PETE

Me, Rome, bag, and dresses :)

Pozdrav drage moje!!!

... Evo nađoh vremena  da napišem jedan post, doduše biti će više slika nego teksta (mada ni to nije sigurno) ja se nekad znam raspisati.
Ovih danas sam uživala u svemu, vremenu, dobrom društvu, muzici, dobrim knjigama i naravno u čitanju vaših postova. Bilo ih je zaista predobrih, mnogima sa se ismijala onako baš pošteno iliti "momački" - i samo tako nastaviteeeeeee!!!!

...Danas ću vam pokazati par ulova iz second handa, naravno, i suknja - hlače koje sam kupila prije možda sedmicu - dvije...

Ne morate reći da mi se vidi treger iliti bretela od grudnjaka, vidjela sam :/

Neću da gledam!!!!


Cvijeće, cvijeće ...

Ove šuzice mi je mama našla - simpatične su, samo ih moram malo srediti :)

I ove također...

I ovu djevojčicu....

Marama sa slikama Rima, ali sam je već poklonila seki od svoga dJečka :)

... Koliko para toliko muzike!!!! -  neka ići ću ja opet :))

Protiv sjevernog vjetra!?

Ehh ovako, neki da ja otišla u biblioteku da vratim knjige koje sam digla za sestru i prijateljicu, i bez namjere da dignem još neke, jer sam fkt ostala bez ideje šta bih to mogla čitati.

Međutim već unutra dok me "čiko" pitao da li samo vraćam ili?? nekako mi bi neugodno da kažem neću dizati ništa, nego rekoh idem ja potražiti nešto za sebe.

Razgledala, i razgledala, ali niša me nije mamilo, a ja inače volim da se zakačim za neki naslov, dopustim mu da me privuče, da mi kaže uzmii mene, uzmi mene, ee onda lijepo uzmem tu knjigu sa police pročitam ukratko o čemu se radi, te odlučim "vodim li je kući ili ne"...

I tako sam hodala, i već me "muka spopala", nisam htjela da bibliotekar dođe nuditi svoju pomoć, jer onda to nije to - obično tad " preko volje" uzmem neku knjigu, desi se i da mi se svidi, ali neka, ja volim sama birati, a i ne volim kad mi neko visi za vratom.... Grrrr

I tako ugledam ovu knjigu:

                               




Ovaj naslov sam već prije vidjela, ali nikad nisam odlučila da uzmem knjigu u ruke i pročitam je, te sam ovaj put odlučila da joj pružim šansu, naravno okrenem knjigu da vidim o čemu se uopće radi, i pročitam slijedeće:

Slučajan susret u bespuću internetske galaksije povezat će Emmu Rothner i Lea Leikea. Emma želi otkazati pretplatu časopisa nakladničke kuće "Like" ali greškom šalje mail na privatnu Leovu adresu. Banalna omaška dovest će do vatrometa visprenih ljubavnih dijaloga, profinjene verbalne erotike koja pretvara internetsku mrežu u medij jezične strasti.
Hoće li se dvoje potpunih stranaca ikada sresti. Hoće li platonska veza završiti u preljubu? ili...


I eto mene baš zaintrigiralo sve to, od upoznavanja, preko dijaloga, pa sve do toga da li će se oni sresti, pa kud ćeš napetije??


- Danas sam "uhvatila" vremena, pa sam sjela da čitam knjigu - i nisam se nikako od nje odvojila, sve dok nisam pročitala zadnju 221. stranicu.
Zaista je toliko napet roman, mami vas da okrećete stranicu za stranicu, ne da vam da podignete pogleda, nego samo čitate, čitate, i čitate...

I slažem se sa kritikama ovo je zaista jedan neobičan i duhovit roman, te duhovita verzija epistolarnog romana u informatičko doba...

... nakon što sam pročitala roman, doznala kraj ( a vama ga neću reći) - nisam znala šta bih rekla, da sam ga ja pisala da li bih ga završila na taj način ili na ovaj isti, kako ga je završio Glattauer...

Ili možda ga nije trebao ni završiti, možda je trebao ostaviti sve karte otvorene, pa da mi sami sebi u glavi smislimo kraj ... ili da ostavi mjesta za nastavak..

Sve su svemu nisam još baš u potpunosti sigurna da li me roman oduševio ili razočarao - ali vam jedno mogu reći totalno neobičan roman, napisan je baš tako kao da čitamo mailove, iznad ko šalje, predmet maila, vrijeme, i onda se osjećate kao da zaista čitate nečiju intimu, pa se na tren posramite, ali onda vas opet nešto vuče da čitate, i saznate šta će se desiti sa "virtuelnim ljubavnicima"

Eto drage moje predlažem vam ovu knjigu, da ne kažete da uvijek pričam o historijskim romanima - volim ja zaviriti u skoro sve žanrove, osim naučne fantastike rrrr 

I imam pitanja za vas: Šta biste vi uradile da dobijete mail od nekoga nepoznatog, da li biste odgovorile na taj mail ili čak se dopisivale,  da li biste se usudile ispričati svoju intimu nekome koga niste nikada vidjele ( a možda i nećete) da li biste  žrtvovale svoj stvarni svijet, za nekoga ( ako bi vas zaintrigirao pisanjem)?? ...i da li biste se ikada našli oči u oči s tom osobom (znajući da postoji šansa da vas sve to debelo razočara) - a i ne mora???